Категорије

понедељак, 12. март 2018.

Р. М. РИЛКЕ, Тако сам сȃм...



Тако сам сȃм. И нико не разуме
ћутање: мојих дугих дана глас.
Нема ветра што отворити уме
велико небо мог ока за спас.
Иза прозора дан ми туђе сја
у граду; неко велики све слуша
И чека. Мислим: јесам ли то ја?
Шта чекам? Где је остала ми душа? [1]


Антологија руске поезије ХХ века (сребрни век), I, приредио Владимир ЈаглиР. чић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 2015


[1] Рилке је написао један број песама на руском језику у време своје друге посете Русији, када је боравио на имању руског песника Семјона Дрожина, као његов гост (1900-01). Ове песме за живота Р. М. Рилкеа нису штампане (штампане у Визбадену тек 1961), будући да је сматрао како су „експерименталног карактера“, јер је недовољно познавао руски језик. Ипак, оне имају вредност коју данас нико не оспорава: такла их је велика рука.

Нема коментара:

Постави коментар