Постоји
мудрост страдања
И
мудрост љубави.
Нек
су грешна моја ћутања
Тај
ми се грех у крви јави.
Не
помињем вољено име,
Љубав
је света кад се скрива.
Што
нас туга јача убије
То
уста су ћутљивија.
1920.
Превод:
Божо Булатовић
Руска поезија: ХХ вијек, избор и превод
Божо Булатовић, „Графички завод“ – Титоград, 1966.
Нема коментара:
Постави коментар