Људски је дух у ствари свесност, избрушена
огледима и искушењима. Они, код којих је већа свесност, већега су духа. Виши је
људски дух од животињскога, због веће свесности. Надаље, анђеоски је дух виши
од људскога, јер надилази наш ниво свесности, док је опет дух свеца виши од
духа анђела. Они, код којих је мање свесности, морали би учити до ногу оних код
којих је свесност већа. Ружа се поклонички не сагиње пред трном.
·
Видљиво
је тело, скривен је дух. Тело је попут рукава, дух је рука у рукаву. И ум је
невидљив, али се и ум и дух назиру у понашању човека.
·
Људски
је дух скривен, несазнатљив. Речима нашим и поступцима ми откривамо унутрашњњу
природу његове суштине. Суштина је тога
духа непромењива, али њен израз – наше речи и дела – пролазне су и подложне мени.
Наша молитва, духовне битке, пост, све је пролазно, али дух који их потиче,
траје заувек. Дух човека брусио је и пробао себе на камену кушачу божанске заповеди.
·
Тело
је шатор духу, лађа Нои.
·
Људски
је дух светао, и тражи оно што је добро. Мала собост је тамна и под упливом је чула.
И како онда мала собост побеђује дух? Она га савладава зато јер јој је тело
дом, док је дух странац у свету телесности. Пас брани своје двориште попут
подивљала лава.
·
Ево
какво је стање човека: донешено беше анђелово крило и свезано за магарчев
реп, како би магарац могао прихватити штогод од врлина анђела, чијим је сјајем
обасјан.
·
Кад
плоду у утроби дође време да прими дух живота, сунце му прискаче у
помоћ. Плод оживљава, јер га сунце обдарује духом. Од других звезда плод прима
тек нејасан белег, све док га сунце не обасја. Како се плод спаја са сјајним
сунцем у материној утроби? Сунце има многе начине, осећајима нашим скривене:
начин којим злато бива још златније, начин којим обичан камен постаје гранат и
црвени рубин, начин по којему зри воће, и начин којим се престрашеном човеку
дарује храброст.
·
Сунце,
дух, у прозорима тела поделило се на зраке. Кад гледаш сунчев круг,
видиш: један је; у то ће посумњати свако, ко је засењен својим погледом на тело.
Многост је дух животињски; људски је дух једна суштина. Коликом
је мером Бог посуо Својим светлом човечји род, толиком су мером људска бића
суштински једно. Али у истини, Његова је светлост недељива.
·
Дух
је попут сокола, тело је негва његова. То јадно, оковане ноге и сломљена крила
створење!
·
Језгро је сваког плода боље од његове коре. Гледај тело као кору, а на дух гледај као
на језгру.
·
О
ти, који си заљубљен у свој ум, и који издижеш себе изнад обожаватеља облика –
знај да је твој ум тек зрака свеопштег Ума, бачена на твоја чула; гледај на њега
као на позлату врх властитог бакра.
·
Ум
је обликом двојак. Први се облик стиче, учи се из књига и од учитеља, размишљањем
се и памћењем, логиком и науком негује. На тај начин јачају умне моћи, али што
више знања стечеш, то већи терет носиш. Други облик ума дар је Божји. Његов је извор
само срце људске душе. Кад вода божанскога знања прокључа из духа у ум, ум се
тада разбистри и разблиста, да се више никад не замути, никад не умртви.
·
Људски
је дух у ствари свесност, избрушена огледима и искушењима. Они, код којих је
већа свесност, већега су духа. Виши је људски дух од животињскога, због веће свесности.
Надаље, анђеоски је дух виши од људскога, јер надилази наш ниво свесности, док
је опет дух свеца виши од духа анђела. Они, код којих је мање свесности, морали
би учити до ногу оних код којих је свесност већа. Ружа се поклонички не сагиње
пред трном.
·
Твоја
телесна својства, као и твоје тело, пука су позајмица. Не везуј се срцем за
њих, јер су нетрајна, тек сат времена трају. Насупрот њима, твој дух је вечан.
Твоје је тело на земљи попут светиљке, чија светлост надолази одозго, из
бесмртнога Извора.
Џ.
Руми, Благо Његова духа
Приредила:
Марија Јефтимијевић Михајловић
Нема коментара:
Постави коментар