Категорије

среда, 09. август 2017.

ФАЗИЛ ИСКАНДЕР, Из белешнице


Ко види на небу анђеле, не види на небу птице.

***
Мрав не може сам себе да опише. Потребан је поглед одозго.

***

Веруј у разум у разумним границ
ама!

***

Ако је Васељена настала као резултат Великог Праска, како учи савремена наука, ко је био васељенски терориста који је организовао прву експлозију?

***

Најграндиознији мит је створио Маркс, мит о спасењу човечанства уз помоћ радничке класе. Разуме се, и сам Маркс је у њега веровао, као што су поверовали и многи људи. Вероватно су и митови, настали хиљадама година раније, људима изгледали исто тако истинити. Њихова вера у оностране силе, вероватно је била слична нашој вери у науку.

***

Идеал је немогућ. Али могући су правилини кораци ка идеалу. Корак ка идеалу и јесте идеал.

***

Грубост је необрађена искреност.

***

Чак и најморалнији људи, играјући карте, шах и друге хазардне игре, не примећују да те игре захтевају лукавост, подмуклост, вероломне комбинације. Кажу – па то је игра. Али, други могу рећи – и живот је игра.
***

Из живота и књига памтимо одговоре мудраца само на она питања која смо сами себи већ поставили.

***

Ја нисам толико храбар да би бих био простодушан – рекао је он.
Простодушност је тренутно, без размишљања, природно прихватање Божијег света. Простодушан човек може бити храбар, малодушан, паметан или глуп, али прихватање света јаче је од тих особина.

***

Огромна усредсређеност на вољу искључује све сувишно, па и доброту.

***

Човек који је пао може се може подићи из понора ако се у његовој души сачувала макар једна светиња – мајка, вољена жена, деца; па чак и сећање на неки племенит и несебичан поступак који је давно учинио. Мртав човек – потпуни заборав свих светиња.

***

Постоје два типа људи – једни се више од свега на свету боје да не упрљају одећу, у најширем смислу; други – више од свега се плаше да не упраљају душу. И никада се не дешава да се човек истовремено плаши да запрља и одећу и душу.

***

Све животиње имају лак сан. Неповерење према свету. Може ли се тиме објаснити и лак сан неких људи?

***

Ето он ми не дозвољава да слажем – неочекивано говори човек, показујући главом ка теби, и управо због тога ти му дозвољаваш да слаже.

***

Сваки човек има сопствене границе психичког слуха, психичке предиспозиције. Циљ образовања и васпитања је да га доведе до тих граница. Све што је ван њих, схвата се, усваја, у најбољем случају формално. Ето због чега понекад срећемо образоване идиоте.

***

Многи писци ни сами не схватају да је први чин стварања – њихов живот, као накупљање етичке енергије за други стваралачки чин.

***

Највеће достигнуће литаратуре – смејати се свом јунаку и истовремено га волети.

***

Што је необичнији догађај који се у причи описује, обичнијим детаљима га треба окружити.

***

У литератури тиха метафора неслободе увек је дуговечнија од крика о ропству.

***

У нашој литератури на једног сумњивог Моцарта долази десет несумњивих Салијерија.

***

Тај песник се разуме у стихове као пингвин у Библију.

***

Потребно је да имамо личност да никоме не би завидели. Осећање личности је осећање унутрашње целовитости, које не тражи никакву допуну.

***

Губитак апетита за животом доводи до повећавања апетита за алкохолом. Треба се борити не са алкохолом, већ обновити апетит за животом.

***

Лењ човек може бити добар човек, али лења душа је злобна.

***

Лакше је борити се са светском глупошћу него са једним глупаном.

***

– Шта те највише мучи? – питао сам једно дрво које је расло на голом брду.
– Жалим за дрвећем – одговорило је оно.
– Шта те највише мучи? – питао сам дрво у шуми.
– Око мене је дрвеће – одговорило је оно – и ноћу, и дању око мене је дрвеће, не могу од њих нигде да се склоним.

***

У споровима између људи, самим тим и у судским споровима, током совјетске власти, по правилу је побеђивао онај који је био ближи партији. Сада побеђује онај који има више пара. При томе, за време совјетске власти, ако би судија схватио да учињено дело ни на који начин није повезано са ауторитетом партије, могао је праведно да пресуди.

***

Злоба је надахнуће од ђавола. У злоби осећамо необичан прилив снаге која нас тера у искушење да делујемо и победимо. Основа хамлетизма је одсуство злобе, а не обузетост мислима, као што многи мисле. Сама обузетост мислима последица је одуства злобе.

***

Комична сличност Маркса и Ничеа. По Марксу, пролетаријат је надкласа, њој припада будућност, али она се може остварити само у условима интернационализма. По Ничеу, будућност припада надчовеку. Али надчовек се може појавити само у условим мешања раса, то јест у условима биолошког интернационализма.

***

Марксизам – манија логизације.

***

Чак и када су Немци стајали пред Москвом, наши људи су се Стаљина више плашили него Хитлера. Сваки народ, после тако убедљивих Хитлерових победа у два-три месеца, упао би у панику и анархију, али наш народ се толико бојао Стаљина, да практично није себи дозволио анархију и ми смо победили. То не искључује хероизам народа, већ га суштински допуњује.

***

Ропска традиција. Код нас духовну снагу често схватају истовремено и као полицијску силу. И љуте се што духовна сила не примењује полицијске мере.

***

Светост је апсо
лутно поверење у људе. Разобличавајући преваре, ми, не слутећи то, подсвесно служимо светости, олакшавајући јој живот.

***

Врло често интелигентни људи не размеју савесне. Инстурмент савести суптилније је грађе од инструмента ума.

***

Да би схватили песника треба се заљубити у његово стваралаштво. Онда се можеш охладити, али то што си сазнао заљубивши се, увек ће остати са тобом.

***

Снажне личности никада никоме себе не намећу. Наметљивост је знак одсуства личности.

***

Постоји Добро и постоји Зло. Карика која их повезује је – моћ.

***

Ништа тако добро не разголићује истинско стање човековог ума као покушај да дефинише односе међусобно удаљених ствари. И ту се изненада открије маскирана будала или неочекивана паметница.

***

Мудар човек одмах види много глупости свуда и због тога спушта руке одустајући од борбе са глупошћу. Остаје му подсмех.
Ограничен човек види једну глупост и борб
ено улази у рат са њом, мислећи да ће, победивши ту глупост, завршити са глупошћу света. Отуда патос борбе.


***

Песимизам је бољи од унинија. Песимизам – чежња за другим полом, полом добра; према томе он признаје његово постојање. Униније, међутим, уопште не види никакве полове.

***

У детињству, било је пријатно приљубити се уз дрво, наслонити се, обгрлити га и посебно попети се на њега. Задовољство од верања по гранама, сећам се, превазилазило је циљ – доћи до плодова. Мислим, у детињству наша психичка оранизације је много финија. То је било несвесно лечење, хармонизација душе.

***

Знаменита мисао Достојевског да ако се Христос и истина не поклапају[1] онда ће он остати с Христом, а не са истином. Полемичарски неспоразум – јер за верујућег Христос и јесте истина и никаквог раздвајања не може бити, може се просто отпасти од вере.

***

Он је рекао:
– Шетајући по Јерусалиму, срео сам крхку девојку-војника са аутоматом. Пожелео сам да је нежно разоружам.

***

Толико је презирао људе да их никада није лагао.

***

Многи Американци воле да седе подигавши ноге на сто. То може бити знак победе динамичности над размишљањем, на месту размишљ
ања – столом.

***

Понекад те узнемири када очигледно глуп човек изненада оствараи сложену превару. Вероватно је ставар у следећем. Моралан човек уопште не учествује у аморалним играма, док човек без савести увек у њима игра. Његов, у општељудском смислу слаб ум, у аморалним комбинацијама достиже одређено савршенство.

***

– Ваша поседња жеља пре него што уђете у тигров кавез?
– Добро га нахраните.

***

У сну сам толико снажно ударио једну хуљу, да сам осетио како су ме заболеле све кошчице шаке. Ударио сам човека кога је требало пре двадесет година да ударим на јави, будан. Мислио сам да сам му, као хришћанин, опростио, али, испоставило се да нисам. Подсвест је то доказала овим сном. Занимљиво, допире ли уопше хришћанство до подсвести?

***

Неопходност да се оде ноћу на спавање готово увек изазива тугу и осећање несхватљиве кривице. Недостаје осећање правилно проживљеног дана.

***

Много пута сам себи поставио питање: како је могуће да су нечасни људи понекад прилично талентовани? И увек би ме то питање збунило. Нечастан човек – значи, трула душа. Али зар трула душа може стварати? На крају сам дошао до закључка да је и у гњилој души остало место које трулеж није захватила, и тим местом они пишу. На срећу, велики таленти нису нечасни; велики су зато што стварају целом својом душом. И то је очигледно.

***

Човек кога сам презирао учинио ми је неочекивано, мени несхватљиво, добро дело. Осећам се збуњено и покрадено.

***

Понекад је наша храброст само облик окајавања нечисте савести.

***

Најодвратнији људи – они који посету цркви сматрају накнадом за грех и тако свој грех удвостручују.

***

Зао језик – оружје немоћи.

***

Ти не волиш људе, и премда многи од њих нису достојни љубави — својом нељубављу према њима, другима дајеш аргумент за нељубав према људима.

***

Сви примећују понижење роба, али нико не примећује страшнију ствар –  роб не зна за светињу.

***

Савест је пракса Бога, коју људи нимало не журе да прихвате.

***

Црква – народна библиотека.

***

Ако би наука доказала да Бог постоји, био би то крај и науке и Бога.

***

Религиозност је као музички слух: или га имаш, или немаш. Морал, доброта немају са тим никакве везе (рецимо, имамо много моралних атеиста…)[2].

***

Цивилизација појачава светску буку, да би заглушила разум. Нажалост, не без успеха.

***

Космичка хладноћа света превладава се милошћу. У томе је чудо Христовог учења.

***

Цинизам који себе оправдава одсуством лукавства је цинично лукавство.

***

Весеље је безопасни неред.

***

Памћење, као и вид, може бити кратковидо и далековидо.

***

Када не схваташ политичара, направи најглупљу претпоставку и погодићеш у мету.

***

Либералне реформе у Русији требало би спроводити под конзервативном контролом.

***

Револуција је народна хистерија. Не треба доводити народ до хистерије.

***

Демократија, више или мање добро функционише тамо где је код народа изграђена навика добровољног самоограничавања. Тамо, где је деспотија гушила и принуђавала човека на самоограничење, не треба одмах прелазити на демократију. То је исто као када би човека који је дуго гладовао, изненада посадили за сто припремљен за пир.

***

За Шопенхауеров универзални песимизам каква је разлика између совјетске власти и демократије.

***

Мистицизам – мутан покушај да се превлада мутноћа.

***

Треба се са поштовањем односити према истини сваког свог књижевног јунака, колико год да она противречи истини твојих омиљених хероја. Али изнад свега тога треба да стоји хуманистичка мисао.

***

Каква је корист широко забацити мреже кад у језеру нема рибе.

***

Умеће писца да ћути када не пише, представља продужетак талента, плодотворну заштиту већ написаног.

***

Приметивши да је старости туђа животна сујета, младост мисли да старости ништа не треба. Али то је горка грешка. Старости је потребно све – и љубав, и нежност, и шала, само у складијем облику.

***

Хероизам старости – сређеност мисли.

***

У човеку живи подло осећање – занимање за убиство. На томе је заснован успех детективске литературе.

***

Лимунади се радују само деца.

***

Пред искушењем слатке подлости, човек треба да се осети као подлац, да се не би препустио искушењу подлости.

***

Човек који поставља безобзирна питања, очигледно сматра да тиме превладава свој кукавичлук.

***

Да би изградио самоувереност, песницом је разбијао јаја.

***

Стидљивост је виша форма осећајности.

***

Треба да испаднемо из живота да би упали у мисао.

***

Он је рекао: гласине да живим са таштом, блиске су истини – живим са њеном ћерком.

***

Тај човек је завидео свима; чак је завидео и свом другу због тога што му нико није завидео.

***

Ко пре јела споро пере руке, тај после јела споро приступа послу.

***

Када роб покуша да буде мужеван, добијамо – дрскост. Када роб покуша да буде дружељубив, добијемо – полтронство.

***

Мравињак не може сам себе да опише. Потребан је поглед одозго.

***

Непрестана усмереност пажње на муве – знак је слабоумља.

***

Памет може да уништава – мудрост никад.

***

Добро сећање и лош ум, исто је као – добар апетит и лоши зуби.

***

Убрзавање живота прети заостајањем морала.

***

Што је ружа мириснија оштрије је њено трње.

***

Бог – чежња за смислом.

***

То, што се људи још увек смеју недостацима своје земље, представља наличје наде у њено оздрављење. Ако не желе да се смеју, значи да је земља мртва; над покојником се нико не смеје.

***

Што је земља несрећнија, чешће се у њој срећу лепе проституке. Када сам први пут допутовао у Немачку, био сам изненађен ружноћом њихових проституки које су стајале на улици. И тада сам коначно поверовао да је Немачка срећна земља.

***

У празној глави и најбезначајнија информација постаје главна.

***

Све суштинско што је о животу речено, рекли су људи којима није недостајало животне вештине.

***

Комете, астероиди у магли,
Сударају се, нестају без трага,
Да би људе на Земљи тешили:
Ни на небу нема пуног склада.

Фазил Искандер, ИЗ БЕЛЕЖНИЦЕ
Превео и приредио: Александар Мирковић


Преузето са блога Александра Мирковића:https://srodstvopoizboru.wordpress.com


[1] (Ф. М. Достојевски: „Ја верујем да нема ничег дивнијег, дубљег, симпатичнијег, разумнијег, људскијег и савршенијег од Христа. Са суревњивом љубављу ја говорим себи, да не само нема њему слична, него и да не може бити. Штавише, ја изјављујем: када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином. Без Христа све одједном постаје одвратно и грешно. Покажите ми нешто боље од Христа! Покажите ми ваше праведнике које ћете ставити место Христа.“)
[2] Ова Искандерова мисао је преузета из предавања Д. Бикова о Михаилу Салтикову Шчедрину.

Нема коментара:

Постави коментар