Категорије

уторак, 4. јул 2017.

ИВАН В. ЛАЛИЋ, Ветар


Ветар који свлачи и облачи море
У подерану чипку светла, y слану паучину,
Груб између два загрљаја,

Ветар који мења распоред сићушних кристала
У звезди твоје шаренице,
Прави y твојим очима врт од крпица,

Ветар који твојој кожи даје боју
Лаке и суве земље из које расте воћка
Са цветовима ружичастог мириса,


Ветар који пали кратку ватру твоје косе
У којој ће изгорети моји прсти
Као птице у запаљеној ражи,

Ветар који ноћас листа време као речник
И затрпава ме именицама љубави
Лаким и горким као лишће светлог бакра.


И. В. Лалић, Време, ватре вртови, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997. 

2 коментара:

  1. Kakva lepota od poezije! Hvala Vam na podsecanju kakav je veliki pesnik bio, i ovakvim pesmama, ostao medju nama.

    ОдговориИзбриши