Категорије

четвртак, 13. јул 2017.

ВЕРОЉУБ ВУКАШИНОВИЋ, Радости моја


Долази доба свеопштег кроја
Живота људских, и неспокоја:
Ближи се топот нечистог соја,
А ти још певаш, Радости моја.

Мирише цвеће отровних боја
Где виртуелно сја параноја
У врту лажи, нема им броја,
А ти још певаш, Радости моја.

Почињу дани великог боја,
Стршљени против пчелињег роја;
У тихој молитви нада је твоја
И зато певаш, Радости моја. 


Јер знаш да светац, из руског строја,
Становник небеског перивоја,
Говорио је и грашки гноја
Христос воскресе, Радости моја.

И слутиш – то је смисао споја
Молитве с песмом, и лирског поја
Душе, у грашки крвавој, која
Још увек пева, Радости моја.

В. Вукашиновић, Ветар и дажд, „Православна реч“, Нови Сад, 2017. 

Нема коментара:

Постави коментар