Категорије

уторак, 11. јул 2017.

М. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ, Легура


                                „...И нису знали да је то – легура“
                              М. Цветајева

Тамо где дотакнеш растерујеш мрак
На врховима прстију просијавају ти сунца
Оним што изговориш порећи ћеш свет
И доказати да живота изван нас и нема
Оним што прећутиш доказаћеш Њега
И порећи да смо од плоти, од крви


У твојим рукама и Месец и Сунце
Плес суштина плешу и Љубав и Смрт
Обликом у који се уливаш потврђујеш ме
Обликом у који се претварам доказујем те
        Ми смо легура... ми смо легура
Калуп и отисак вечног тренутка

Како је могуће раз-двојити нас
А не зачути цепање света? 


Марија Јефтимијевић Михајловић 

4 коментара: