Категорије

среда, 19. април 2017.

M. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ, Нестајање у Светлости

                                          „Где се двоје воле, Он је међу њима“
                                 Новалис

Од дрхтаја душа струји васиона
И тишином свира тад небеска харфа
Од прстију наших – загрљених зрака
Рађају се сунца под нашим очима
Ми једно у другом не видимо плоти  
Јер се светлост твоја у мом оку рађа
И дрво живота што расте у нама
Не рађа плодове већ цветове познања

Ја – Божица твоја и Адамовица
Сведочим Оним који је међу нама:

Тиховања љубавна јесу созерцања –
Молитва су чистој Светлости у нама
Додири су ови миропомазања
И свето је миро на нашим уснама.

Ми не постојимо – то су обасјања
У Светлости овој тиха нестајања
Ми не постојимо – то су  озарења
Додири су душа наша вазнесења.





Нема коментара:

Постави коментар