ХАЛИЛ ЏУБРАН, Када вас љубав позове...

 Кад вас љубав позове, пођите за њом,

 Премда су стазе њене тегобне и стрме.

 А кад вас крила њена обгрле,

 препустите јој се,

 Премда вас мач, скривен међу

 перима њеним, може повредити.

 А кад вам проговори, верујте јој,

 Премда вам глас њен може уништити снове,

 к'о што северац опустоши врт.

 Јер, баш као што вас крунише,

 љубав ће вас и разапети.

 Исто као што вас подстиче да растете,

 исто тако ће вас и окресати.

 Као што се успиње до висина ваших и милује вам

 гранчице најтананије што трепере на сунцу,

 Тако ће се спустити и до вашег корења и протрести га у

 његовом пријањању за земљу.

 Попут снопља пшеничног,

 сакупиће вас у наручје своје.

 Омлатиће вас, да би вас оголила.

 Просејаће вас, да би вас отребила од кукоља.

 Самлеће вас, до белине.

 Умесиће вас, док не постанете гипки.

 А онда ће вас излозити својој светој ватри,

 тако да постанете свети хлеб за свету Божију светковину.

 Све ће вам то љубав учинити,

 не бисте ли спознали тајне свога срца

 и у спознаји тој постали део срца Живота.

 Будете ли, пак, у страху своме тражили

 само љубавни мир и задовољство,

 Боље вам је онда да покријете голотињу своју,

 и одете са гумна љубави,

 У свет који не познаје годишња доба где ћете се смејати,

 ал' не пуноћом смеха свог и плакати,

 ал' не до последње сузе своје.

 Љубав не даје ништа осим себе и ништа не узима, осим себе.

 Љубав не поседује, нити допушта да је поседују;

 Јер, љубав је довољна љубави.

 Кад волите, не треба да кажете: "Бог ми је у срцу",

 већ: "Ја сам у срцу Божијем."

 И немојте мислити да можете усмерити путеве љубави,

 јер љубав,

 ако јој се учините вреднима,

 усмериће ваше путеве.

 Љубав нема других жеља него да се испуни.

 Али, ако волите а морате још и да желите,

 нека вам ово буду жеље:

 Да се истопите и будете као поток разиграни што

 пева свој милозвук ноћи.

 Да спознате бол превелике нежности.

 Да вас рани властито поимање љубави;

 И да крварите драге воље и радосно.

 Да се пробудите у праскозорје са срцем крилатим и

 упутите захвалницу за још један дан љубави;

 Да отпочнете у послеподневном часу

 и размишљате о љубавном заносу;

 Да се с вечери вратите кући са захвалношћу,

 А потом да усните с молитвом за вољеног у срцу

 и песмом слављеничком на уснама…

 А шта то значи радити с љубављу?

 То значи ткати платно нитима исуканим из срца, као да ће то платно носити ваш вољени.

 То значи градити кућу с љубављу, баш као да ће ваш вољени у њој живети.

 То значи сејати семе с нежношћу и убирати жетву с радошћу,

баш као да ће ваш вољени кушати њене плодове.

 То значи прожимати све оно што створите дахом свога духа.

Х. Џубран