Категорије

понедељак, 23. јануар 2017.

ФРИДРИХ ХЕЛДЕРЛИН, Дом


Радосно враћа се бродар дому на мирну реку
    Са далеких острва, када обави жетву;
       Тако бих и ја сваком дому вратио се, да сам
           Пожњео блага толико, колико сам патње.

Ви драге обале што сте одгојиле ме некад,
     Блажите ли љубавне патње, а ви шуме младости,
         Да л' ми обећавате, ако се опет
            Вратим, још једном спокојство?

Уз прохладни поток где мотрих игру таласа,
        Уз реку где гледах како клизе лађе,
            Тамо ћу ускоро бити; вас брегове присне
                Који ме штитисте некад, и завичајне

Штоване границе чврсте, кућу моје мајке
       И браће и сестара вољених загрљаје
           Поздравићу ускоро, а ви ћете мене
               Обујмити, да срце ко под мелемом се лечи,

Ви још увек ми верни! Али знам ја то, знам,
    Љубавна патња неће да залечи се лако,
        Нема те успаванке што утешно је смртни
           Певају, да патњу испева ми из груди.

Јер они који ватру небеску зајме нама,
    Богови, они и свету дарују нам патњу,
       Стог нека буде тако. Чини се да сам
          Земље син; створен да волим, да патим.


Ф. Хелдерлин, Одабрана дела (приредио и превео Иван В. Лалић), Нолит, Београд, 2009. 

Нема коментара:

Постави коментар