„Кад смешећи се сазнајем ма и страхоту
о себи, спасен сам од ње“
М.
Настасијевић
И рече Господ
„Бићеш
кажњен“
одевен у своју
сопствену срамоту
но докле у тами
откопаваш камен
што светлост мрачи
заробљен ниси
у своју Голготу.
И
рече Господ
„Нек
буде Светлост“
раздвоји таму од бића твога
у трену спознаш неред у души
и
ране срца крвавога.
Лакше
је тада угасити светло
навући на себе опет таму
у свет изаћи лажју обучен
ходати с осмехом –
кријући рану.
Но
кад те Светлост
прожме расточи
суочи
с голим собом да боли
страдање,
знаћеш није само твоје.
И Он је распет
– и само воли.
Нема коментара:
Постави коментар