ГОТФРИД БЕН, Само две ствари

Кроз толʼко си обличја лутô,

кроз Ја и Ми и Ти,

алʼ вечно и патио љуто:

рад чега све се то зби?

Дечије питање то је.

Тек позно ти продре у свест:

подноси морање своје –

смисао, страст илʼ вест –

као из ко зна које

даљине заповест.

Снег, руже илʼ морска ширина –

повену све што цва,

две ствари тек има: празнина

и жигосано Ја.

Бранимир Живојиновић, Са врхова светске лирике (препеви), СКЗ, Београд, 2006.